11. септембар по јулијанском календару
1. Преп. Теодора. Из Александрије, жена младога мужа. Наговорена неком врачаром она учини прељубу с другим неким човеком. И одмах је поче савест љуто гристи. Ошиша се и обуче у мушко одело, па ступи у мушки манастир Октодекат под мушким именом – Теодор. Њен труд, пост, бдење, понизност и плачно покајање задивили су сву братију. Оклеветана од неке блудне девице, као да је с њом затруднела, Теодора се није хтела правдати сматрајући ту клевету као казну Божју за свој ранији грех. Изгнана из манастира она 7 година проведе пребијајући се по шуми и пустињи, и још уз то негујући дете оне блуднице. Победила сва вражја искушења: није се хтела поклонити сатани, није хтела примити јело из руку једног војника, није хтела слушати савете свога мужа да се врати к њему – јер све је то био само призрак ђаволски, и чим се Теодора прекрстила крстом, све је ишчезавало као дим. После 7 година прими је игуман у манастир, где проживе још 2 године, па се упокоји у Господу. Тек тада познаше монаси, да је то била жена; а игуману се јави ангел и објасни му све. Њен муж тада дође на сахрану, и оста до смрти у келији своје бивше жене. Св. Теодора имаше превелику благодат Божју: зверове укроћаваше, болести исцељаваше, воду у сухом бунару изведе. Тако Бог прослави истинску покајницу, која са јуначким трпљењем 9 година кајаше само један свој грех. Упокојила се 490. год.
2. Св. Пафнутије исповедник. Епископ Таиски у Тиваиди Мисирској. За православну веру страдао много; једно му око јеретици беху избили и леву ногу скршили. На Првом Васељ. Сабору учествовао оповржући с великом силом Аријеву јерес. Цар Константин веома га ценио и често га целивао у оно избодено око, избодено ради истине православне. Устао одсудно на Сабору против западних представника, који су предлагали, да се свештеницима мирским потпуно забрани брак. Био девствеником целога живота свога.
3. Преп. Ефросин кувар. Прост човек али Божји човек. Служио као кувар у неком манастиру Аморејском у IX веку. Духовник тога манастира једне ноћи виде себе у Рају, и тамо угледа Ефросина. Ефросин му одбере три рајске јабуке и дарује. Када се духовник пробудио, виде три јабуке необично красне и мирисне код свог јастука. Он брзо нађе Ефросина и упита га: „где си ноћас био, брате?“ „Тамо где и ти, оче“, одговори му блажени угодник Божји. Тада духовник објави цео случај монасима, и сви познаше светост и богоугодност Ефросинову. А Ефросин бојећи се слављења од људи одмах побеже из манастира и сакри се у пустињу, где проживе остатак свога живота.
4. Св. муч. Ија. Оптужена од жречева идолских и пострадала за Господа у Персији у време Сапора II, 363. год. По предању сунце је помрчало при њеној смрти, и сав се ваздух испунио дивним благоухањем. За увек прослављена Господом.
5. Св. муч. Диодор, Дидим и Диомид. Бијени Христа ради у Лаодикији, и предали душе своје Господу своме.
Теодора јадна, у грех заплетена,
Теодора славна, од греха проштена,
Један грех откупи стотином врлина
И милошћу вечном Божијега Сина.
Одгурну од себе ђаволска шаптања,
И кротко претрпе људска клеветања.
Удубљена умом у Господа свога
Ослободи мисли праха земаљскога.
Божијој се вољи покори до краја
Зато се сподоби Божијега Раја.
Света Теодоро, рајска жителнице,
Сад помози нама, Божја угоднице!
Да се и ми грешни греха избавимо.
У насеља рајска с тобом уселимо.
Моћ се теби даде, пре и после смрти,
Све вражије сплетке да можеш сатрти;
Бог ти силу даде због љубави твоје,
Од силе се твоје и демони боје.
Са свима светима Христу се поклони
И напасти љуте од нас ти отклони.
Не треба никоме спречавати пут савршене преданости и службе Богу. Многе свете жене, које су хтеле побећи од брака и посветити се Богу, биле су преследоване и у томе спречаване од својих мужева. Обично су на крају те жене побеђивале остајући непоколебљиве у својој намери, па су често својим примером будиле савест и код мужева својих, те и њих управљали на пут спасења. Св. Теодора морала се најобазривије скривати од свога мужа, због чега се преобукла у мушко одело и склонила у мушки манастир. Но било је и благоразумних мужева, који су својим женама одобравали намеру, да се удаље од света и посвете потпуно Богу. Цар Фредерик беше се верио са девицом Агнесом Чешком. Но ова никако се не саглашаваше да ступа у брак, због чега прекрши веридбу и одбеже у манастир. Тада благоразумни цар рече: „да ме је она оставила ради другог неког смртног човека, ја бих се светио; али ја се не смем наћи увређен од тога што је она место мене изабрала Цара небескога“.
Да созерцавам страшно богоодступништво Соломоново и казну Божју (I Цар. 11), и то:
1. како у старости Соломон, занет женама многим, одступи од Бога и поче служити идолима;
2. како се Бог разгневи и предаде царство слуги Соломоновом;
3. како Соломон одступи од Бога, мада му се Бог беше
2 пута јавио, и мада га беше обдарио и мудрошћу и славом великом;
4. како и најбољи човек може да падне, ако не бди над собом са страхом Божјим.
о Христу као хлебу живота
Ја сам хлеб живота. (Јов. 6, 35)
Ко може оживљавати, браћо, осим Онога који је и створио? Ко може у истини бити хлеб живота осим Створитеља нашег? Он је створио, Он држи, Он храни, Он оживљава. Ако пшеница храни тело, Христос храни душу. Ако се хлебом земаљским наше тело одржава, Христом се наша душа храни и живи. Ако ли се душа наша храни неком другом храном а не Христом, она трули и умире а не живи. Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот (Јов. 6, 27). Тако рече Господ претходно. Прво испитује глад људи, па онда нуди хлеб; управо прво нуди глад, а по том хлеб. Јер људи су сметени у погледу глади. Они су гладни нечега, а не знају чега. Наситивши се храном земаљском, и преситивши се, они ипак осећају неку неутољиву глад. И мада виде, да им сва земља и сав хлеб на земљи не може утолити ту тајанствену глад, они хрле за јелом земаљским, они се отимају за земљу, и само за земљу. Међутим права глад људи јесте глад за небом, за животом вечним, за Богом. Ту глад Господ Исус најпре истиче, а по том поставља трпезу за њено утољење. Та трпеза – то је Он сам. Ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладњети. Наситиће се, зарадоваће се, оживеће, познаће Бога и познаће себе. О браћо моја – васкрснуће из мртвих! Јер непрестана храна јелом које пролази, без хране бесмртне, духовне, постепено умртвљује душу, и чини је најзад потпуно мртвом. Од чега? Од глади. Тело је од земље, и оно се задовољава храном земљаном. А душа је из даха самога Источника живота, те тражи храну и пиће са тога свог јединог Источника.
О Господе Исусе, хлебе живота вечнога, живота истинског и непролазног, најслађи хлебе, нахрани нас Собом. Теби слава и хвала вавек. Амин.